Mudrost ili dve...

Savremen život je previše "brz" i ljudi nemaju vremena da izdvoje za čitanja raznoraznih genijalnih umotvorina, u smislu običnih rečenica, koje su (u nekim slučajevima nažalost) i činjenice. Ali zato sam ja tu, da vam napišem nekoliko misli o kojim bi se moglo malo ili mnogo razmišljati...


Neke narodne poslovice:

" Ko se dovoljno vode napio, izvoru leđa okreće. "
Mađarska

" Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci. "
Makedonska

" Samo nas Bog može sačuvati od neprijateljstva prijatelja. "
Portugalska

" Medju ljudima razmisli o svojim rečima, kad si sam razmisli o svojim mislima. "
Mongolska

" Dobro vaspitanje je najbolje nasledstvo. "
Tatarska

" Svađaj se, tuci se, psuj, ali ostavi mesta za pomirenje. "
Turkmenistanska

" I najdeblje drvo izgori. "
Slovačka

" Čovek se rađa za druge, umire za sebe. "
Rumunska

" Velika je reč: hvala. "
Ruska

" Daj svakome hleba, ali ga od svakoga ne uzimaj. "
Persijska

" Greh traži zatvorene oči. "
Poljska

" Ako detelina leži uz ružu, i ona ce mirisati kao ruža. "
Nemačka

" Ko ima snažne ruke pobediće jednog, ko ima veliko znanje - pobediće hiljadu. "
Tatarska

"Ponižavajuci druge, i sam se ponižavaš. "
Ruska

" Bolje je na pravom putu šepati, nego na pogrešnom (krivom) jahati. "
Nemačka

" Ljubav, dug i smrad ne mogu se sakriti. "
Slovačka

" Što je lako, vetar nosi. "
Somalijska

" Na grube reči, gluve uši. "
Italijanska

" Više vredi onaj koji ume slušati, nego onaj koji ume govoriti. "
Kineska

" Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do petnaeste tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj. "
Nemačka

" Gost malo sedi, ali mnogo vidi. "
Turkmenistanska

" I najopasniji pas maše repom. "
Nemačka

" Veliki bol zna za suze u srcu, ali ne i za suze u očima. "
Ruska

" Ako jedna reč ne pogodi u cilj, hiljadu reči gubi smisao. "
Kineska

" Ne veruj onome koji sa mnogima mnogo govori. "
Nemačka

" Bolje je ništa ne govoriti, nego reći ništa. "
Portugalska

" Jedni govore šta znaju, drugi znaju šta govore. "
Rumunska

" Ko malo govori uvek je spokojan. "
Turska

" Rad jedne žene vredniji je od reči stotine muškaraca. "
Tadšikistanska

" Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. "
Ruska i Nemačka

" Ko padne na ispravnom putu, brzo se uspravi. "
Tatarska

" Mudar čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže. "
Francuska

" Jeftiniji su sedam mudraca nego jedan iskusan čovek. "
Ruska

" Ko ima sreću nije mu potreban razum, ko ima razum potrebna mu je sreća. "
Nemačka

" Umesto da želiš smrt neprijatelja, bolje je da sebi poželiš dug život. "
Turkmenistanska



Misli "Mislioca":

" Besposličar je kao i sat bez kazaljki: podjednako je beskoristan i kad radi i kad stoji. "
Vilijam Kauper (Engleski pesnik)

" Ja uopšte ne shvatam kako neko moše da zavidi geniju. Mi koji to nismo, unapred znamo da je to nedostižno. "
Fridrih Engels (Nemački filozof)

" Sve postaje lepo kad se otkloni suvišno. "
Mikelanđelo (Italijanski slikar i vajar)

" Nema dostojanstva onaj ko se ne usuđuje da pohvali neprijatelja. "
Džon Drajden (Engleski pisac)

" Za istinu je potrebno dvoje: jedan da je izgovara, a drugi da je sluša. "
Henri Tori (Američki pesnik i esejista)




Nešto što se mora pročitati:

Pesma bez naslova 

Ako možes da sačuvaš svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i čak pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da ne lažeš,

Ili ako si omrznut da ne mrziš,
a pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da razmisljaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i da smatraš te dve varalice kao da su potpuno iste.

Ako možeš da podneses kada čuješ
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio ceo život,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš,

Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš
i da ga baciš na kocku,

Izgubiš i opet počneš iz početka
i nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku,

Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive,
da te služe dugo iako ih više nemaš,

I tako izdržiš kada nema ničeg u tebi
sem volje koja ti dovikuje: "istraj".

Ako možeš da razgovaraš sa najnižim,
i da sačuvaš svoje dostojanstvo,

Ili da šetas s kraljevima,
a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude.

Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne suviše,

Ako možes da ispuniš jedan nezaboravan minut
Sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega bićeš čovek, ČOVEK, sine moj!

Rajrajd Kipling ( pre oko 200 godina! )

КК Партизан

 
Основан: 4. октобар(још 2 дана, па бисмо славили рођендан на исти дан :), 1945. 
Пуно име: Кошаркашки клуб Партизан
Хала: Хала Пионир
Тренер: Душко Вујошевић
Веб страница: www.kkpartizan.co.yu



Кошаркашки клуб Партизан 14 пута је освојио национално првенство, 8 пута куп, а такође је освојио и Куп европских шампиона 1992, иако је те сезоне, због санкција Уједињених нација, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима. Партизан је такође освојио три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989.

Историја
Настао је као кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске армије. Спортско друштво ЦДЊА Партизан основано је 4. октобра 1945. Кошаркашка секција ЦДЊА Партизан настала је од кошаркашке репрезентације Југословенске армије, која је 1945. године освојила првенство државе на турниру са репрезентацијама југословенских република. Под именом Партизан кошаркаши данашњег КК Партизан наступају од првог клупског шампионата Југославије, одржаног 1946. године. КК Партизан је 1953. године званично престао да буде клуб Југословенске армије, пошто је и цело спортско друштво девојенизовано и добило назив Југословенско спортско друштво Партизан (ЈСД Партизан).
Иако веома јаког играчког састава, са доста кошаркаша који су наступали за репрезентацију Југославије, на прву титулу сениорског шампиона Југославије Партизан је чекао до 1976. године. У првих 30 година постојања клуба, за Партизан су играли асови као што су: Мирко Марјановић, Божа Мунћан, Радомир Шапер, Вилмош Лоци, Лајош Енглер, Чеда Стојичевић, Борислав Станковић, Борислав Ћурчић, Бранко Радовић, Радован Радовић, Милош Бојовић, Драгутин Чермак, Слободан Јелић и многи други. У овом периоду Партизан је пет пута био други у првенству Југославије, у два наврата имао је и исти број бодова као првопласирани тим, али није успео да стигне до титуле националног првака.

1970е
Успон КК Партизан је започео почетком 70-их година, када су клуб почели да воде бивши кошаркаши и када је стручни рад као селектор и као тренер у своје руке преузео Ранко Жеравица. Жеравица је извршио селекцију младих играча на челу са Драженом Далипагићем и Драганом Кићановићем. Пошто је као тренер државне репрезентације (до 1965. као помоћник Александра Николића, а затим као први тренер), више од десет година пратио развој светске кошарке, укључујући и америчку професионалну, Ранко Жеравица је у раду са младом екипом Партизана покушао да споји најбоље особине америчке и совјетске концепције кошаркашке игре.
Крајем 70-их година, када је Жеравица као тренер одлазио у иностранство, његови ранији сарадници, Борислав Ћорковић и Душан Ивковић, преузимали су екипу и настављали Жеравициним путем.
Овај период у историји клуба обележен је са неколико трофеја. Први је био титула шампиона Југославије у сезони 1975/76, а затим су следила и два освојена Купа Радивоја Кораћа (у финалу 1978. у Бањалуци је побеђена Босна са 117:110, док је 1979. у Београду Партизан био бољи од италијанског АМГ Себастиани Аригонија 108:98), један Куп Југославије (1979) и још једна титула државног првака (1981). Осим тренеру Жеравици, Ћорковићу и Ивковићу, који су екипу водили до великих успеха, изузетне заслуге за стварање великана европске кошарке припадају играчима – пре свих Дражену Далипагићу и Драгану Кићановићу, али и Фарчићу, Тодорићу, Керкезу, Марићу, Петровићу, Пешићу, Беравсу, Савовићу и многим другима.

1980е
После затишја због смене генерација, крајем 80-их година, под вођством новог директора клуба Драгана Кићановића, који је у рад укључивао и младе стручњаке, попут Душана Вујошевића (тренери су средином 80-их били и Зоран Славнић, Борислав Џаковић, Владислав Лучић), поново је створен јак кошаркашки тим.
Генерација Александра Ђорђевића, Владе Дивца, Жарка Паспаља, Иве Накића, Мирослава Пецарског, која је, уз подршку старијих Жељка Обрадовића, Миленка Савовића и Горана Грбовића, предвођена младим тренером Душаном Вујошевићем, Партизан поново повела у сам врх југословенске и европске кошарке.
Та генерација је 1987. године освојила титулу првака Југославије, а 1988. после победа у Купу шампиона над најјачим европским клубовима (Барселона, Макаби, Арис, Филипс) обезбедила учешће на Фајнал фору у белгијском граду Гану. После пораза у полуфиналу од Макабија из Тел Авива (82:87), Партизан је победом над Арисом (105:93) освојио треће место у Европи.
Следеће, 1989. Партизан је, појачан Предрагом Даниловићем, по трећи пут освојио Куп Радивоја Кораћа, тријумфом над Вивом Визмаром из Кантуа. После пораза у првој утакмици у Италији (76:89), у београдском реваншу Партизан је славио са 101:82. Исте сезоне Партизан је освојио Куп Југославије победом над сплитском Југопластиком (87:74).
Владе Дивац и Жарко Паспаљ крајем 1989, заједно са Драженом Петровићем, постали су први играчи са простора Југославије који су отишли у NBA лигу.

1990е
После одласка генерације Дивца, Паспаља, Грбовића, Савовића и осталих носилаца игре у претходном периоду, Партизан је пред сезону 1991./92. створио нови млади тим, чије су нове звезде били Александар Ђорђевић и Предраг Даниловић. Управа је за тренера изабрала дотадашњег капитена екипе и репрезентативца, Жељка Обрадовића, док је на место стручног саветника дошао је некадашњи тренер и играч Партизана Александар Николић.
Због рата у Хрватској, Партизан је те сезоне као домаћин морао да игра у иностранству. Управа клуба се определила да буду "домаћини" у мадридском предграђу Фуенлабради. Такмичење у Евролиги по групама, Партизан је завршио на четвртом месту уз девет победа и пет пораза, што је значило да ће Партизан у одлучујућим утакмицама за пласман на Фајнал фор, играти са болоњским Кнором. Кнор је у то време имао снажан тим предвођен бившим југословенским репрезентативцем Јуријем Здовцом, али је Партизан у три утакмице био бољи и, по други пут у историји Клуба, изборио пласман на Фајнал фор који се априла 1992. одржавао у Истанбулу.
На Фајнал фору у истанбулској дворани "Абди Ипекчи" Партизан је победио, у том тренутку два најјача европска састава у полуфиналу милански Филипс и у финалу Хувентуд из Бадалоне, тројком коју је постигао Александар Ђорђевић у последњим тренуцима финалне утакмице за коначни резултат (71:70). Најблиставија сезона у историји Клуба употпуњена је тријумфом у домаћем шампионату и Купу. До наслова шампиона Европе је стигла екипа чији је просек година био 21,7 и која је од 17 утакмица у Евролиги до Фајнал фора само једну одиграла у Београду (реванш четвртфинала против Кнора).
После истанбулског тријумфа, најбољи бековски пар Европе Александар Ђорђевић и Предраг Даниловић су прешли у Филипс, односно Кнор. Титулу првака Европе, Партизан је изгубио без прилике да га брани. Због санкција које су искључиле југословенски спорт из свих европских и светских такмичења, Партизан није добио право да као европски првак учествује у Европској лиги.
У сезони 1993/94 освојен је Куп Југославије под вођством новог тренера Жељка Лукајића. Тим који је следеће сезоне водио Борислав Џаковић освојио је оба домаћа трофеја. Најбољи играчи Партизана из тог времена су били: Никола Лончар, Мирослав Берић, Харис Бркић, Жељко Ребрача, Предраг Дробњак, Александар Чубрило. Након што је 1995. југословенским клубовима поново омогућено да се такмиче у европским куповима, млади играчи Партизана, без искуства у Европи, нису прве сезоне остварили значајнији резултат у Европи, али су, под вођством искусног стручњака Ранка Жеравице, освојили титулу првака Југославије (1995/96) и обезбедили повратак у најјаче клупско европско такмичење – Европску лигу.
У сезони 1996/97 Партизан је предвођен новим тренером Мирославом Николићем, поново заузео место међу најјачим клубовима Европе. Појачан Дејаном Томашевићем, Дејаном Котуровићем, Драганом Луковским, Партизан се у осмину финала Евролиге, где је после велике борбе, са 2-1 у серији, елиминисан од каснијег првака Европе, Олимпијакоса. У домаћем првенству, Партизан је по трећи пут узастопно освојио титулу југословенског првака,
У сезони 1997/1998, две године од повратка у европска такмичења, тим Партизана је по трећи пут у историји клуба изборио учешће на Фајнал фору. После серије пораза у такмичењу по групама у Евролиги и оставке Мирослава Николића, кога је на месту тренера заменио Милован Богојевић, Партизан је у осмини финала елиминисао званичног првака Европе Олимпијакос, да би у четвртфиналу био бољи и од првака Русије ЦСКА. На фајнал фору у Барселони, тим из кога су годину дана раније отишли Берић и Котуровић, појачан новим бековским тандемом Мирослав Радошевић – Владимир Ђокић, заузео је четврто место, након пораза од Киндера и Бенетона. У домаћем првенству Партизан је изгубио титулу државног првака, након што га је у плеј-офу избацио КК Железник.
Следеће сезоне клуб је напустио Предраг Дробњак, а на место тренера дошао је Владислав Лучић. У Купу Рајмонда Сапорте екипа је стигла до четвртфинала где је поражена од Бенетона, али је неуспешно завршено домаће првенство, које је због НАТО бомбардовања прекинуто пре плеј офа (Партизан је заузео треће место). Ипак, освојен је Куп Југославије, а финална утакмица у којој је Партизан победио КК ФМП Железник, одиграна је уз звуке сирена за ваздушну опасност.
По завршетку сезоне екипу су напустили најбољи играчи, Дејан Томашевић, Харис Бркић, Драган Луковски. Формиран је нови млади тим, а на место првог тренера пред сезону 1999/2000 дошао је млади стручњак Ненад Трајковић. Иако пред почетак сезоне Партизану нису даване реалне шансе да освоји неки од трофеја, екипа је предвођена Радошевићем, Чубрилом, Чанком, Вардом, Ђокићем, Марковићем и Петровићем освојила Куп Југославије и стигла до финала плеј офа, у ком је поражена од подгоричке Будућности.
Сезону 2000/01 је обележио повратак великих асова, Владе Дивца, Предрага Даниловића и Жарка Паспаља, овај пут, на места председника и потпредседника клуба.

2000е
Партизан је сезону 2000/01 почео појачан повратницима Берићем, Булатовићем, Глинтићем, као и немачким репрезентативцем и сином Милована Богојевића Владимиром Богојевићем, а тиму се касније прикључио и Бранко Милисављевић. Тренер Ненад Трајковић је смењен после неколико утакмица, а на његово место дошао је Дарко Русо, бивши помоћник Жељка Обрадовића у репрезентацији Југославије.
У децембру 2000. убијен је Харис Бркић, који се неколико недеља пре тога вратио у Партизан. Сезону 2000/01 је обележио капитен Мирослав Берић, који је био најбољи стрелац Супролиге и ЈУБА лиге и пробио се на четврто место вечите клупске листе стрелаца. Ипак, Партизан је сезону завршио без трофеја. У Супролиги је елиминисан у осмини финала од француског Асвела, док је у плеј-офу и Купу Југославије поражен у финалу од Будућности.
Повратак Душка Вујошевића у Партизан поклапа се са почетком доминације Партизана у првенству Југославије. Носиоци игре били су новопридошлице Владо Шћепановић, Милош Вујанић, Јово Станојевић и Ђуро Остојић, а велики допринос освајању трофеја дали су и капитен Веселин Петровић, Ненад Чанак, Вуле Авдаловић, Ненад Крстић, Предраг Матерић, Александар Глинтић, Стеван Нађфеји и Александар Гајић.
Летња пауза донела је велике промене у играчком саставу Партизана. Најбољи центар домаће лиге те сезоне Јово Станојевић је наставио каријеру је наставио у немачкој Алби, Владо Шћепановић прешао је у Фортитудо из Болоње, а отишао је и капитен Веселин Петровић. У Партизан је након почетка сезоне 2002/2003 стигао амерички кошаркаш Фредерик Хаус, који је својом пожртвованом игром у одбрани постао љубимац навијача Партизана. Партизан је те сезоне одбранио титулу савладавши КК ФМП Железник у финалу плеј-офа са 3:0.
Првенство Србије и Црне Горе се због учествовања Железника, Црвене звезде, Будућности и Ловћена у Јадранској лиги играло у две фазе: клубови који нису учествовали у Јадранској лиги су играли регуларно првенство, а 4 првопласиране екипе су ишле у Суперлигу у којој су играли са екипама које су играле Јадранску лигу. Партизан је био најбољи у првој фази испред Хемофарма и Војводине. У финалу плеј-офа Партизан савладао вршачки Хемофарм са 3:1, након тројке повратника Владе Шћепановића у задњој секунди утакмице. Ипак, Партизан није освојио дуплу круну пошто је претходно поражен од КК Црвене звезде у полуфиналу фајнал-фора Купа Србије и Црне Горе у Новом Саду. Партизан су на крају сезоне напустили Ненад Крстић (Њу Џерзи Нетс) и Фредерик Хаус (Лијетувос Ритас).
Пред почетак сезоне 2004/2005. Владе Дивац и Предраг Даниловић су поднели оставке незадовољни стањем кошарке у Србији. Партизан су у међувремену појачали најкориснији играч претходног првенства Дејан Милојевић из Будућности, Лука Богдановић из Црвене звезде, Предраг Шупут из Војводине, Американац Блејк Степ и Милан Гуровић из Хувентуда (који је због болести провео у клубу само три месеца). Клуб је те сезоне први пут учествовао у Јадранској лиги. Партизан је четврти пут заредом освојио национално првенство, опет победом над Хемофармом 3:1 у финалу плеј-офа.
Клуб је на крају те сезоне напустили Вуле Авдаловић и Блејк Степ, а доведени су Никола Лончар и Американац Џералд Браун. Браун је клуп напустио 31. децембра 2005, уместо њега је доведен други Американац Вонтиго Камингс, док је Никола Лончар добио отказ. Партизан је те сезоне освојио пету узастопну титулу победом у финалу над Црвеном Звездом од 3:0. На крају те сезоне Дејан Милојевић је напустио клуб и прешао у шпанску Памесу.
Пред сезону 2006/2007. у тим се вратили Душан Кецман и Предраг Дробњак, а док је Миленко Тепић дошао из новосадске Војводине. Такође се у клуб на место председника вратио Предраг Даниловић. После 9 година, Партизан је успео да прође прву фазу Евролиге. У домаћем купу Партизан је у финалу изгубио од Железника на завршном турниру у Крагујевцу. Партизан је освојио Јадранску лигу победом у финалу над Железником и првенство Србије победом над Црвеном звездом 3:1. Партизан су на крају сезоне напустили Вонтиго Камингс, Коста Перовић, Лука Богдановић и Предраг Дробњак.
Партизан и КК Игокеа из Александровца су 17. августа 2007. озваничили фузију два клуба. Од тада се Партизан такмичи под именом Партизан Игокеа, док се Игокеа такмичи под именом Игокеа Партизан.

Kladioničarski saveti za utorak

Daću neke prognoze, za danas uglavnom nešto sto zovu value bet-ovima...
E, pa, ovako:
Midlsbro - Vigan - probao bih sa X, ili 0-2
Kardif - QPR - 2, pa čak i tačan rezultat 0:1
Obala Slonovače - Mali - 1
Notingem Forest - Svonsi - 1
Srećno!

Početak...

Rešio sam da napravim blog, ili bar da pokušam, podstaknut istim Kostinim(moj drug i saigrač), koga ovom prilikom pozdravljam...
Sumnjam da ću biti toliko uspešan, zapravo sumnjam da ću to biti imalo, ali šta sad, ipak je ovo samo zabava...
Trudiću se, ili ne, u zavisnosti od slobodnog vremena, da bude (bar) vredno čitanja, i post-ovaću o svemu i svačemu, koliko budem bio inspirisan.


Unapred hvala velikom broju mojih budućih vernih čitalaca!  :)